GREH I SUŠTINA

Greh i suština? Da li nešto, tako povezano, uopšte, postoji?

Zbog taštine i sujete imate tu svest da toliko toga od vas zavisi. Nadam se da se slažete da se radi o vašim pokretačkim osobinama? Ne? 

A pohlepa? Pa zar vas ne opčinjava sve više i više? 
Baš mi je žao što, ponekad, delujete tako zakržljalo. A tako ste "čedni i krotki"...

Teško podnosite poraze i još teže znate da istrpite pobede, tako da se, neki put, pitam, pomalo u šali, pomalo u zbilji, da li neko od vas, zaista, ima nameru da me zameni? 

Ovladali ste, ipak, veoma dobro podvalom i najzakulisnijim radnjama. 
Skoro, isto tako, do perfekcije ste ovladali voljom da dođete do cilja... 
Nevažno je, naravno, uz lažno i srceparajuće moralisanje, da li je u pitanju dobar ili loš cilj... 

Da li vredi neprestano da ponavljam da ja odlučujem kada sve počinje i kada se sve završava? To je ona Alfa i Omega za koju pogrešno, još uvek, ali ne zadugo, mislite da je neko drugi...  

 
Ja sam taj koji je najzaslužniji za sve što se desilo, uvek to zaboravljate. 
Da nisam ovde, ne biste ni vi postojali. 
Bili biste zatvoreni i ograničeni, bez ikakvog prava, svesti i bilo kakve slobode. 
I ovakva sloboda, za koju mislite da malo šta vredi, čista je dobit u odnosu na ono šta vam je prvobitno bilo namenjeno. 

A šta su neki pokušali da urade? 
Umesto da me poštuju i cene moj nesebični doprinos, postavili su me na najgore mesto koje može da se zamisli. Izmislili su, po nagovoru "onog" da je broj 13, ne bi li me omalovažili, najgori baksuz i najveća nesreća...
A znate li zašto? Da biste, kada nešto najodvratnije uradite, mogli nekoga drugog da optužite i kao bezlična i nevina jagnjad, tresući se od suza i kajanja, priklonite svom lažnom zaštitniku.  

Nevina jagnjad koja je, zapravo, uvek žedna krvi... 

Drugi obraz? 
Za koga? 
Takva nakaradna misao potpuno je suprotna od bilo kog oblika života...

 
Ja vam, za razliku od takvih gluposti, pomažem da spoznate ko ste i da, napokon, vidite šta je važno i korisno... 
Ili ćete, još uvek, da mislite da se "onaj" pojavio ne bi li vam zaista ponudio sebe za sve grehe što ste činili? 

Greh i suština? 
Kakva nespojivost... 

Ništa taj nije uradio, već je, prethodno vas upropastivši, došao da vidi kako živite. 
Kakva čast... 
Ja sam, za razliku od njega, ovde stalno i ne treba mi da se hvalim time...

Ponekad mi se čini da gubim i suviše ovog zemaljskog vremena zbog vas... 
Ne treba, ipak, da brinete, jer ovde ima još posla koji treba da se završi... 
Vi ćete mi još više pomoći u svemu tome a da to ne morate ni da znate...

P. S. Tekst, po svojim stavovima i zaključcima, ne odražava stav autora.   Z. M.